Navigacija, sidrenje, kužinivanje i sve te lipe stvari, Đita – Part 2

Kad se sve skupa zbroji, sve se opet vrti oko vrimena i prognoze, vale za sidriti, vale za noćiti, a daleko najbitnije od svega, ča ćemo za marendu, ča ćemo za obed, a ča za vičeru.
Sve drugo je, kako bi rekli naši vrli politikanti, samo nadogradnja.

 

Šime Pitur - Đita 2

U planu je kruto važno držati se plana, ča oće reći da kad se je već partilo prema planu i programu, valja i dojti do tamo di smo pošli. Je da čovik dojte u napast da stane i da ne vrti dalje, ma ako se ne odvozi na motorin oli idra , teško da ćemo dojti tamo di smo pošli, jel tako.

A na điti se zna, triba se považati okolo, triba se usidriti pa opet dignuti sidro i tako okolo naokolo.

Kad se sve skupa zbroji, sve se opet vrti oko vrimena i prognoze, vale za sidriti, vale za noćiti, a daleko najbitnije od svega, ča ćemo za marendu, ča ćemo za obed, a ča za vičeru.

Sve drugo je, kako bi rekli naši vrli politikanti, samo nadogradnja.

Kad smo se već složili da je to tako, nemoremo priko reda to sve opisati u dvi tri crte i gotovo.

Triba tome pridati pažnju koju takove važne i strateške teme zaslužuju.

Govoru strukovnjaki da je doručak, zajutrak, marendin, ča ja znan kako se to sve već zove, osnova dobroga i zdravoga života i da ga nikako ne triba preskočiti. Ma, za pravo reći, meni se čini da kad si na brodu, to i da oćeš preskočiti, ne moreš, jerbo bi umro od gladuše, a to ni nikome u cilju.

Je li tako kumpare?

Sinoć je bila vičera, ma noć je dugasta i pošten čovik na brodu brzo ogladni i dojde u stanje afanavanja ako brzo čagod ne stavi u kljun. To je zbogradi toga ča sunce usred lita rano izlazi i unda, kurvin sin od sunca šeće po gabini od broda nebi li te sa onim zrakonima pogodilo diretamente u ćivericu i natiralo te na buđenje prije reda i zakona. Kad si se već dignu iz gabine, vrime je da onako krmeljav i pospan natakneš oćale za sunce i da izbauljaš vanka, pod tendu. Oko tebe je već živahno. U onu valu di ste stali je još pet brodi i svi su na distancijunu kako je to red i poredak. Taman kad si izaša iz kabine, vidi si kako gologuzi ocvali švabo uranja umore svoju guzicu uključujući i ono viseće žalosti s prednje strane. Njegova Frau je već umoru i mirno pliva okolo prema sredini vale. Frizura je postojana, vikleri i trovremenski Taft su učinili čuda. Fric jedva čeka da mu Frau izajde iz mora tako da bi on i žena mogli poisti nešto jušno i kripno za marendu. Nešto s kobasicon. Nisu oni navikli na kerefeke i kroasančiće . Talijanci do tebe su već defešta budni. Prvi se probudi Dida, svi ga zovu Papi. Ima devedeset godin ali još ne pušća kormilo sinu. Njegov sin ima blizu sedandeset ma mu se ne bi reklo. Na njega još nije doša red da zasluži kormilo, još je premlad. Došli su sa plastičnin gliseron od dvadeset metri, pa je tote i žena od Papija. Žena izgleda ka i Sofija Loren, a more biti da su i hodile u isti razred. Svako jutro prije marende oni zaplivaju, potlin se okupaju na krmi o broda i obučiju onaj kapotić o frotira ča ima kaiš oko pasa. Pored Papija je uvik još i unuk. Unuk Fabio se kasno oženi, ima četrdeset ipet, doša je sa zakoniton i dva sina. Svi su se već ražentali na krmi i zamotali u onaj frotir.

Na krmi je veliki stol, na stolu cviće, pored cvića kruh iz vrićice, marmelada od tratinčice, maslac i kafee . Dica bumbe neki kakao ili mliko. Cidi se sok od naranže, svakome po dec. Talijanci ko talijanci, govoru uglas, nikad neznaš oće li se pobiti ili je sve u redu.

S druge strane broda su mi neki šutljivi nizozemci. Skoro in je bilo neugodno kad sad in sinoć pomoga zavezati brod jer san vidi da se muče i da njih dvoje starih neće moći sami. Manovra je bila uz malo vitra po boku, a tribalo je voziti krmon, puštati sidro po provi, skočiti umore i zaplivati, vezati se krmon na sike. Taman kad se brod približi, vitar ih makne. Provali su ovo i ono, ma ne gre.. A ča ću, navuka san postoli za škrape i skoči umore da ih ne gledan kako pate. Svi drugi su piljili u njih i pravili se munjeni. Doša stari posli sa bocom vina, a mi ga još zvali i na vičeru, imali smo gropa i kunjki. Bolje mu je ispalo nego u Hiltona.

Čin sam jutros otvorija oči vidija san koja je ura, bonaca će danas parati dan. Lipljivo, vruće a tek je osan. Nema ništa bolje nego kad ne tribaš močkati nožice umoru da vidiš koja je temperatura i oće li te kolpati kada skočiš. Baciš se umore i zaplivaš do po vale, prvo da učiniš malo fiskulture, a drugo, da oprostiš na izazu, učiniš potribu. Bolje je to učiniti umoru nego u onome skučenon zahodu na brodu. Znate ča mi je sad palo na pamet, ma, jeli ikad onaj ča je nacrta taj zahod na brodu prova skalati gaće i u njemu obaviti potribu. More biti da je, ma prije će biti da je to neki moderni čovik ča je to prova na aplikaciji na kompjuktoru.

Bilo kako bilo, bolje je umore.. Zaplivaš, skalaš mudante ako ih imaš, i učas je sve gotovo, nema potribe ni prati se ni brisati. Jedino, one izajničke kurvine ribetine, govnjarke od salpi i ušata svaki put počnu skakati oko mene ka da san kanalizacija. Pizda li in materina, moraju li svi u vali znati da sa se posra umoru?

Izajdeš vanka, ocidiš se, popiješ kafu ča ti je učinila tvoja Zakonita Vajf, uzmeš komad daskice i bokunić noža i fešta more početi. Kod naših brodi, ma koliko bili malešni, nikad za marendu nisan vidi marmeladu od tratinčic na prepečencu od kroasana. Uvik je tote sve ča triba, komadić pancete, komadić budžole iz Nina ča ga zovu šokol, komadić stađunanoga sira od krav sa Paga, debela i tusta slavonska seka joli kulen, malo verdure, mliko za dicu i kurve i tako to.. Pošten čovik mora lipo poisti, jerbo, ni prazna vrića ne stoji sama a di će to pošten čovik, ka ča san, rečimo na primjer, ja.

Tako, sad smo kako triba započeli dan, pa moremo dalje..

Kad ti je lipo, nema potribe da baš bižiš dalje samo zato da bi poša negdi. Dikod je puno bolje ostati di jesi, pogledati ča ima umoru, bi li se našlo čakod za obed ili vičeru.

Je da si malo prije lipo marenda, ma ne triba zaboraviti da vrime kruto brzo prolazi i gladuša nenadano i nenajavljeno dojde.

Zbogradi toga, maska i peraje, mrižica, udica, harpunčić i sve te lipe stvari neka su ti pri ruci.

Pošten svit se u Dalmaciji oko stola i obeda skupi ciko u podne. Nema veze ko ti sat ni pri ruci, podne je točno unda kad sunce opizdi na maks, kad se na zmorcu počne grišpati more i kad čuješ zvona sa crikve. Kad si doma, nema straha da se zvona neće čuti, uvik ima dikoli koja crikva ča je u blizoj blizini.

Kako si sada na odmoru i vakancijama, ni od potribe da se baš štreto držiš termina od obeda, moreš i malo faliti. Pristup obedu zavisi o tome ča ste sinoć joli jutros uvatili i kakove je vele frižider na brodu. Ako frižider nije baš nešto, odniti će vrag ona dva kumulatora u roku hitno. Da se to ne bi dogodilo, nema ti druge nego instalirati onu crnu ploču na sunce ča čini letriku. Znan ja da ti s tin tvoje plovilo izgleda ka tvornica u Šangaju, ma, ili ti je učiniti žrtvu u vidu eštetike tvog broda, oli ti je piti teplu pivicu. Pa sad ti vidi! Da eštetika!!

Di smo ono stali? Aaa ha, obed!

U svim brodima kolo sebe nećeš viti nikoga di kuva za obed. Talijanci su jutros poili kroasan sa marmeladom i sada čekaju paštu, ma to neće prije kasno popodne, njemci su jutros marendali fažola i kobasicu i za njih nema gladi do načer, nizozemci živu na kruvu i vodi, možda malo friganih kumpirov navečer. Jedini ki bi mogli čakog skuvati su francuzi, ma njih je teško viti na brodu, oni su u Polinežiji i okolo Afrike.

Zato, u našen brodu ni nikad dosadno ča se dotikava kužine i kužinivanja. Onoga časa kad je došlo vrime za tu rabotu, otrese se ona daskica ča je ostala na stolu od sira i pršuta i počne se na njoj križati kapulu na kockice. Kod nas na brodu ionako svaki recept počinje sa : zafrižin malo kapule..

Što će se najti u kapuli za koju menutu ovisi o tome koliko si bi vridan i koji je rezultat minolog rada. Jutros sam se digo na vrime i po krmi se u mrižici sunčaju niki grmalji, ima malo kunjki i dva tri gropa ča sinoć nisu završili u teći. Daklen, danaska imamo za obed brudetić od grmalja, kunjki, gropa i dva tri kumpira. Onako, lipo, gusto, taman će biti gotovo i mlako za na na stol oko četri ipo, pet uri. Dotle, uživancija, novine, brčkanje, a i malo ubit oko.

Oko nas, niko ništa, samo grizu neke kisele jabuke.

Čin je zavonjala teća na našoj krmi, poče je stampedo, talijanci palu teću i kuvaju neku paštu, za promjenu. Izvadili su staklenku nekog gotovog šuga pa samo polivaju preko pašte.

Ovi drugi još ništa, nema isti dok se ne oškuri.

Kod nas sirotinjka spiza, neki raki i školjke. Moraš se prisiliti za poisti. Ča ćeš kad nema ništa bolje.

Bubamo po onin klištima, srčemo školjke, točkamo kruv u onaj gusti šug, ne znaš ča je bolje, šug, kumpiri oli gropi. Teška patnja.

Dok san kuva ovo malo brudetića, ostalo mi je malo vrimena pa sam pripremija i malo pudinga od čikolate za ove ča su bonkulovići ča in triba bokunić statkoga posli obeda. Čaša vina, crnog, taman za
moju krv.. i moren malo počinuti. Do vičere san slobodan.

Srića naša da je malo zapuhalo iza punte. Bili bi se učinili u paštroć od ove vrućine danas. Nema ti druge nego hititi se umore i ne izlaziti do osan navečer. Kad san već umoru, uze san masku i peraje, naletile su dvi tri sipice i jedan mušunić. A taman za vičericu, lagano nešto...

Biti će ovoga još, Đita je tek počela..

Šime Pitur

 

Možda će vas i ovo zanimati..

Škver
Škver Ko imate b...
Livi bek
Livi bek Kako uspit...